Institucije evropske unije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka

С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД ............................................................................................................ 2
2. ПОЈАМ И ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ .......................................... 3
3. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ .................................... 4
4. ИНСТИТУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ................................................. 7
4.1. Европска комисија ...................................................................... 8
4.2. Савјет Европске уније ................................................................ 9
4.3. Европски парламент ................................................................ 10
4.4. Европски савјет ......................................................................... 11
4.5. Суд правде ................................................................................... 12
4.6. Економски и социјални комитет .......................................... 12
4.7. Остали органи Европске уније ................................................ 13
5. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................. 14
6. ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................... 15
1. УВОД
Европска унија као специфичан облик организовања држава није могла "настати одједном нити по неком јединственом плану". Европске државе са свим својим специфичностима и разликама могле су прихватити идеју "уједињене Европе" само под условом међусобног поштовања и уважавања културног и политичког идентитета, а то је подразумијевало "уједињеност и различитост" умјесто тежње ка потпуној унификацији и негирању поменутих разлика.
Како би било могуће изградити Европску унију каква данас постоји и што је још важније обезбиједити њено функционисање?
Европске државе су се најприје повезале економски, односно функционално. Интеграција се прво остваривала тамо гдје је то било могуће и прихватљиво за све (економска интеграција), затим се постепено развијала међусобна сарадња у области спољне политике и правосуђа и унутрашњих послова, при томе никад не губећи из вида визију Европе - оно у шта је она претендовала, и још увијек претендује, да се развије. Дакле, тајна лежи у поступности и функционалности као темељима интегрисања европских држава, а још важније у међусобном поштовању и прихватању културних, националних и вјерских разлика европских држава, али не као предмета преговора, него баш супротно у њиховом схватању као богатству свих европских народа и непроцјењиве ризнице европске културне баштине.
Како би се омогућило државама кандидатима и потенцијалним кандидатима да постану дио европске породице Европска унија је недвосмислено указала да ће њихов пут европских интеграција бити олакшан, између осталог, и тиме што ће се реформе привредног и политичког система спроводити поступно, али такође и условљен имплементацијом модерних европских стандарда у све сфере друштвеног, политичког и економског система.
Идеја о постепеном прерастању Европске економске заједнице у Европску унију сазријевала је постепено: почев од Фушеовог приједлога из 1961. године, преко каснијих самита Европског савјета.
2. ПОЈАМ И ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ:
Постоји више теоријских становишта о правној природи Европске уније , и то :
1. да је она организација држава међународног права са обиљежјима интернацијалности,
2. да је она нови облик организовања држава са новим квалитетима и
3. даје она конфедерација sui generis.
У основи, Европска унија је заснована на заједничким интересима суверених и равноправних европских држава. Институционални облик Европске уније представља сложену мјешавину супранационалних и међувладиних елемената. Састоји се од:
1. институција које учествују у доношењу правних аката, стратегијских и управљачких аката, надзорних и правних тијела,
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]